ПЛЕМЕ ВАСОЈЕВИЋА

 

Проучимо Дефтере

 

Када бисмо покушали да анализирамо дефтер из 1485 године.
Пописан је тачно 30 година после пада јужне Деспотовине са горњом Зетом и Медуном и неких 2 до 5 година после пада Херцеговине. Толико времена је османлијама било потебно да учврсте власт па и проведу први попис и разрез пореза у новоосвојеним областима.
Даље видећемо као прво унесена су имена домаћина не и свих становника.
Затим можемо приметити да од 18 домаћина њих шесторо има на неки начин презиме или име рода, и нису им наведени очеви као свим осталима.
Можемо предпоставити да су управо они, будући да у то време презимена су имали само властеоски родови или у најмању руку војници витезови, припадници ратне дружине код Медуна, преживели турска освајања а могуће управо са Радославом Херцеговићем као херцеговим витезом челником. Који је потомак Кнеза Аранђела Васојевића из Бујковине у близини Фоче.
Будући да се нису могли вратити у херцеговину а ни остати код Медуна у Пипере населили су се у Речици. И да је управо он родоначелник племена који је и дао ново име Речици као Васојевић. А Херцеговић презиме је узео као спомен на службу код свог Војводе Херцега од Светог Саве. Даље имамо Вукосав Велик, типичан назив за ратника. Веома интересан је Степан Владисалић који је могуће изданак такође познате властеоске породице Владиславић још од царских времена из Јасеника код Гацка такође близу Фоче. Могуће заједно са Херцеговићем доведен на службун код Медуна. Наводи се у дефтеру да је ранији власник био, вероватно арбанас, Прекал Гуризи који је као власник земље имао своје подређене, кога нема сада међу становницима, но међу становницима има оних који га знају . У средњем веку власници земље су били само властелини остали су били кметови тј. зависни народ. Ту тешко да мошемо прихватити да су Васојевићи раније живели на тој земљи код тог арбанаса већ да су се скоро ту населили после пада деспотовине и Херцеговине. А да су ту одскора је врло извесно јер се у попису наводи да је нови наѕив села Речица - Васојевићи. Ако бисмо наставили, видели бисмо да следећи попис из 1497.год. 12 година после првог који је израз сад већ учвршћене османске власти, такође видимо да више нема презимена, и да је одређен кнез села који је задужен за представљање села према турцима и спровоћење закона као и скупљање пореза. Сталешки систем Српских држава се губи а османска власт се консолидује. Видимо да се становништво и број кућа увећао, што говори о стабилизацији прилика а и познато је да је у првим деценијама османске власти било успона у царству које је било у напону снаге и економске моћи. Тај успон ће у следећим вековима полако опадати, то ће довести до све тежег положаја покореног становништва и све већих намета и бројних буна и устанака посебно у Васојевићима који су имали можда и најтежи пут до слободе....

ДЕФТЕРИ од 1485 и од 1497 сумарна табела